Обим и садржај појма, денотација и конотација
Обим појма је скуп појединачних случајева на које се један појам односи. Тако, на пример, обим појма “четвороугао” чине: квадрат, правоугаоник, ромб, ромбоид, трапез, трапезоид и делтоид. Постоје, наравно, и појмови који својим обимом не обухватају ни један реални предмет, попут појмова разних митолошких бића.
Садржај појма чини целокупност карактеристика које одговарају суштинским односима самих предмета.Тако би садржај појма “кисеоник” био: гас без боје, укуса и мириса, слабо растворљив у води, итд. Дакле, обим одређује предмете или појаве на које мислимо када мислимо појам, а садржај одређује шта мислимо када мислимо појам.
Као што смо видели појмови као облици мишљења везани су за њихове језичке изразе, термине. Обиму и садржају појма одговара денотација и конотација термина.
Денотација и је подручје предмета означених датим термином. Тако, на пример, у денотацију термина “троугао” спадају једнакостранични, једнакокраки и разнострани троугао.
Конотација је скуп карактеристика означених предмета који чини значење датог термина. Конотацију термина “троугао” чини замисао геометријске слике која има три стране и три угла.
Односи међу појмовима
С обзиром на разлике у обиму и садржају појмови се налазе у одређеним односима од којих су нарочито значајна следећа четири: еквивалентност, укрштање, укљученост и диспаратност. Претпоставимо да имамо два појма од којих ћемо један означии са А, а други са Б. Можемо их графички представити помоћу два круга:
Они ће бити еквивалентни ако им је обим истоветан али је садржај различит. Упоредимо научни појам „планета Венера“ и здраворазумски појам „звезда Вечерњача“. Они се садржински разликују али се односе на исти предмет. Нису, дакле, истоветни али су еквивалентни. То се може графички представити помоћу једног јединог круга који има обе ознаке, А и Б:
Укрштање је однос два појма који се делимично разликују и по обиму и по садржају, али им је један део обима и садржаја заједнички. Ако, на пример, упоредимо појмове „Грчка“ и „филозофија“ очигледно има много Грка који нису ни у каквој битној вези с филозофијом, и филозофа који нису Грци, нити ће можда икад у животу бити у Грчкој. Међутим, Грчка је имала своју филозофију и први европски филозофи су били Грци. Постоје делови ова два појма који се несумњиво поклапају (они чине појам „грчка филозофија“). Слично томе, појмови хемија и биологија се односе на различите појмове. Неорганска хемија на пример се не бави појмовима живог света, а ботаника и зоологија као делови биологије не истражују хемијску основу биолошких појмова. Постоје, међутим појаве, на пример генетске које припадају и биологији и хемији: њих проучава био-хемија. То се може графички представити као укрштање два круга:
Део који припада и једном и другом кругу (у нашим примерима: „грчка филозофија“ и „биохемија“) назива се пресек.
Укључивање је однос појмова код којег један (Б) целим својим обимом припада другом (А) као на следећој слици:
По обиму Б је ужи, А је шири. По садржају Б је посебан, А је општији појам (види даље у тексту објашњење!). Карактеристичан пример је однос врсте и рода. Свака мачка је сисар (али разуме се, има сисара који нису мачке). Сваки Француз припада романској групи народа, али је бити Роман општије него бити Француз. Романи су и Италијани и Шпанци.
Најзад, диспаратност је однос појмова који немају ничег заједничког ни по обиму ни по садржају. То се може графички представити помоћу два круга који се не додирују:
Такав је однос између појмова „ренесансна музика“ и појма „квадрат“.