Лекције:
1. Однос филозофије и мита, религије, науке и уметности
2. Основне филозофске дисциплине
3. Основни филозофски правци
Форма контролног:
1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:
– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,
– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в),
– последња три питања захтевају објашњење одређених проблема, аргумената или метода, и ученик уписује одговор.
2. Бодовање:
– прва три питања доносе по 1 поен,
– друга три питања доносе по 2 поена,
– последња три питања доносе, појединачно, између 1 и 3 поена, зависно од релевантности, јасноће и прецизности одговора.
– дакле, на заокруживање добија се максимално 9 поена, а укупно је могуће остварити 18 поена.
3. Оцењивање:
– оцену недовољан(1) добија ученик који је остварио од 0 до 5 поена,
– оцену довољан(2) добија ученик који је остварио од 6 до 9 поена,
– оцену добар(3) добија ученик који је остварио од 10 до 12 поена,
– оцену врлодобар(4) добија ученик који је остварио од 13 до 15 поена,
– оцену одличан(5) добија ученик који је остварио од 16 до 18 поена.
Савети за учење:
1. Прочитај све лекције једном, без много удубљивања. Потребно је прво да обновиш памћење контекста и обрађиваних питања и проблема, а не толико понуђених решења или аргументације.
2. Поново читај лекције, обраћајући пажњу пре свега на важније појмове; сада се фокусирај на разумевање појмова, односно њиховог значења, и покушај да их разликујеш – који су супротни или слични (и у чему, тј. на који начин), који нису повезани, који су мање или више јасни на први поглед итд.
3. Прелистај свеску и обнови градиво са часа, подсећајући се предавања и дискусије. Да ли ти је неки аргумент током часа звучао прихватљиво или неприхватљиво? Зашто? Присећајући се питања и својих реакција, свакако ћеш лакше запамтити и разумети филозофске проблеме.
4. Упоређујући свеску и лекције, још једном се посвети основним проблемима и понуђеним решењима, групишући их око најважнијих појмова. Покушај да организујеш своје знање управо око појмова, тема, проблема и аргументације, односно њихових сличности и разлика.
5. Поразговарај са другом/другарицом из разреда о ономе што ти није сасвим јасно. Упоређујући своја схватања појмова и проблема, сигурно ћете доћи до јасније слике и сигурнијег знања.
Савети за израду контролног:
1. Прочитај прво сва питања, имаш довољно времена и није потребно одмах да одговараш.
2. Размисли да ли су нека питања повезана, односно да ли се баве истим појмовима, проблемима и аргументима. Када одговараш, обрати пажњу на те везе: твој одговор на једно питање можда значи да ћеш на друго, повезано питање, морати да даш сличан или супротан одговор, односно можда ћеш користити исте или супротне појмове у одговору.
3. Није увек неопходно да знаш директан одговор на питање: понекад је довољно да знаш шта сигурно није одговор, па да системом елиминације могућности дођеш до коначног одговора.
4. На последња три питања (где се тражи писани одговор) покушај да одговараш јасно, прецизно и концизно, односно да не уводиш непотребне појмове и теме, већ да се држиш самог питања. Никако немој да пишеш “све што знаш” о томе, јер је то показатељ да не знаш шта је битно – а уз то ћеш додатно губити време! Ако знаш да не можеш прецизно да одговориш, још једном прочитај остала питања и покушај да конструишеш најприближнији одговор. Сети се: на овим питањима добијаш између 1 и 3 поена, те постоји добра шанса да ће твој труд и повезивање бити награђеном макар неким поеном.
5. Када завршиш са одговарањем, прочитај још једном сва питања и своје одговоре, провери да ли су одговори кохерентни, односно да ли у повезаним питањима дајеш повезане одговоре.
6. Коначно, не покушавај да “вараш” на контролном. Употреба “пушкица”, телефона, слушалица, свеске, уџбеника, као и замена контролних између ученика и слично – забрањено је и повлачи оцену недовољан(1) без пардона.
Срећно!