Логика

Лекције: 3.2. Непосредно закључивање по опозицији3.3. Закључивање по аналогији3.4. Индуктивно закључивање Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в), само један од одговорра је тачан,– последња три питања… Read More »Логика – контролни: закључивање

Опште карактеристике индукције Индукција је закључивање које полази од извесних појединачних или посебних чињеница, а у закључку утврђује један општи суд. Другим речима, на основу тога што појединачни чланови једне врсте имају нека општа својства или стоје у неком општем односу, закључује се да и врста као целина има то својство или стоји у том односу. На пример: Механичке појаве су појаве механичког кретања чврстих, течних и гасовитих тела. Акустичне… Read More »Индуктивно закључивање

Закључивање по аналогији је један од најчешћих облика закључивања у свакодневном животу, који се и у науци често примењује и даје плодне резултате. Аналогија, иначе, значи сличност. Извести један закључак по аналогији значи закључити на основу тога што су нека два предмета (или врсте предмета) слична у неким особинама да морају бити слична и у некој другој особини. Тако, на пример, дете које је оса ујела боји се и бубамаре… Read More »Закључивање по аналогији

Међу различитим могућим облицима једног суда постоје одређени односи и правила која регулишу како се из једног облика може добити неки други исте или промењене истинитосне вредности. Код закључивања по опозицији ова промена облика се састоји искључиво у мењању степена општости или квалитета суда (тврдња може постати негирање и обрнуто). Распоред појмова у суду се при том не мења. Како се непосредно закључивање по опозицији врши искључиво са предикативним судовима,… Read More »Непосредно закључивање по опозицији

Шта је закључивање И појам и суд су само елементи мишљења, а произвољно низање појмова још увек не представља мишљење. Повезивање појмова мора да задовољи одређене услове да би давало ставове, а још строжије услове да би довело до судова – па чак и прозвољно низање судова, чак и истинитих или смислених, није довољно да би мишљење било названо логичким. Логички исправно мишљење претпоставља повезивање судова које води извесном новом… Read More »Закључивање

Формуле исказног рачуна могу бити по вољи дуге и имати по вољи велики број исказних променљивих (р, q, r, s, t…) спојених логичким константама (¬, ∧, V, →, ≡). Оне могу сaжeтo изражавати цео један ток размишљања и закључивања. Логичка исправност (логичка истина) тог закључивања може се оценити утврђивањем истиносне вредности формуле. Кад формуле нису превише дуге ,нити број исказних променљивих превелик, истинитосне таблице су најједноставнији метод за утврђивање њихове… Read More »Одређивање истинитосне вредности формула помоћу истинитосних таблица