филозофија

Анаксимандар је тврдио да у космосу постоји равнотежа између елемената: када један ‘прекорачи’ своје границе – када ојача, када потисне и угрози друге елементе – апејрон се појављује као регулатор, као космички закон, те враћа ствари у изворну равнотежу. Конкретно, када дође до великих пожара, односно када елемент ватре прекорачи своју границу, своје ‘право’, апејрон појачава утицај воде – ватри супротног елемента – како би вратио ватру у равнотежу. Идеја… Read More »Значај супротности за тумачење природе

Талес: проблем јединства у разлици Европска метафизика почиње на обалама Егејског мора у VI веку пре нове ере. За зачетника метафизике сматрамо Талеса, рођеног у граду Милет, на егејској обали Мале Азије (данашње Турске). Његов одговор на питање „шта је суштина свега постојећег?“, односно „из чега све настаје?“ једноставан је и гласи – вода је суштина свега. То заиста звучи сувише једноставно и неразумно: како једна конкретна материја (Грци би… Read More »Питање прапочетка

За проучавање историје филозофије од кључног је значаја увид у суштинску повезаност филозофских питања са проблемима историјског тренутка у којем се постављају. Колико год некима данас изгледало да се филозофи баве питањима која немају везе са свакодневним животом, односно чије разрешавање неће променити наш свакодневни живот, заиста би немарно и погрешно било веровати да филозофска питања ‘падају с неба’, односно да настају потпуно независно од савремених проблема. Античка филозофија дакле,… Read More »Приказ проблема античке филозофије

Лекције:1. Однос филозофије и мита, религије, науке и уметности2. Основне филозофске дисциплине3. Основни филозофски правци Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в),– последња три… Read More »Филозофија: први контролни

Подела филозофских одговора и ‘решења’ (ако у филозофији уопште може да се говори о решењима), уз претходну поделу на дисциплине, додатно олакшава систематизацију филозофских учења. Уз врло мало труда, сусрећући се са новом филозофском идејом, можемо да је класификујемо и тиме разумемо макар основне њене карактеристике. Наравно, класификација никада није апсолутно прецизна, али нам ипак даје могућност да нова сазнања и информације систематизујемо брзо. Филозофске идеје и одговори су подељени… Read More »Основни филозофски правци

Поменуто је већ да филозофија има дисциплине, поља истраживања која се детаљније баве митом, религијом, науком и уметношћу. Поред тих, филозофију чине и многе друге дисциплине, које се узајамно преплићу и надограђују. Основна подела дисциплина заснива се на разлици предмета, односно проблема, којим се баве. Иако покушава да објасни опште карактеристике стварности, филозофија је кроз историју систематизовала своја достигнућа и методе, уобличавајући истраживање и омогућујући специјализацију чак и унутар сопственог… Read More »Основне филозофске дисциплине

Већ је делимично поменуто шта  разликује мит од рационалног мишљења, као и шта остаје филозофији након одвајања посебних наука. Овде ћемо се детаљније бавити сличностима и разликама између филозофије са једне стране, и друих духовних делатности човека, са друге стране. 1. Мит Мит (грчки: mythos – прича, приповест, предање) је нека врста свести о прошлости, приповедана усмено и преношена са колена на колено (дакле, у друштвима без писма). Сличност између… Read More »Однос филозофије и мита, религије, науке и уметности

Често се каже да филозофија почиње чуђењем; чуђењем понекад и над оним што је до малопре изгледало потпуно јасно, смислено и решено. У одређеном смислу, филозоф је као дете: упире прстом у оно што већ уморним родитељима делује неважно и бесмислено; поставља питања која наизглед немају никакву практичну сврху и не доводе до практичне користи. Међутим, пропитујући оно очигледно (у правом смислу: оно што се види), филозоф заправо тражи објашњење,… Read More »Побуде за филозофско истраживање

У филозофији је често од највеће важности разумети појам. Разумети појам значи не само знати његов смисао и употребу, већ уједно знати и шта је једном појму супротан појам, односно разграничити један смисао од њему супротног; такође, разумевање појма подразумева развијање целог сплета асоцијација и довођења у јасну везу многих других појмова које на први поглед наш оригинални појам не садржи. Разумевање појма је, дакле, истраживање само по себи. Зато… Read More »Име и појам филозофије