филозофија

Платон: правичност и делови душе У свом обимном делу „Држава“, Платон се бави готово свим могућим питањима – од тираније и демократије, преко феминизма и абортуса, Хомера и столарства, музичких лествица и геометрије, до бесмртности и живота после смрти. Па ипак, све те теме налазе се у оквиру основне теме: како би требало да да водимо свој живот? Какав је живот најбољи? Нарочито: зашто да живимо праведно ако изгледа као… Read More »Врлина и добро: Платон и Аристотел

Иако политичке идеје можемо да нађемо већ код Анаксимандра и Хераклита, тек се Платон и Аристотел систематски баве проблемом друштвеног и државног уређења. Настављајући Сократово инсистирање на јединству истине, знања и врлине, Платон покушава теоријски да конструише савршену државу, док Аристотел – и овде критикујући Платона – истиче да можемо једино да говоримо о реално најбољој држави, али не и савршеној. Платонова идеја савршене државе Испитивање настанка и уређења државе… Read More »Политичке идеје античке Грчке

Најутицајнији филозофи античке Грчке – Платон и Аристотел – граде метафизичке системе на које ће се средњовековни хришћански филозофи ослањати наредних две хиљаде година, а који и данас представљају једне од најсистематичнијих и најобухватнијих филозофских система. Платонова теорија идеја Платон је од Сократа преузео идеју о апсолутним вредностима, али је то учење разрадио у посебну теорију о идејама. Идеја (грчки: eidos – облик) представља стварност: она је вечна, уједно је… Read More »Метафизичко одређење стварности

Једно од најефикаснијих оружја у расправама и говорима је препознавање логичких грешака које прави друга страна. Овде ћемо се позабавити најчешћим грешкама, будући да је њихово препознавање значајно за развој критичког мишљења. Ове грешке се појављују свуда – у политичким говорима, у изношењу вести које су наводно „објективне“, у наговарању на неку активност итд. Ђавољи адвокат Несхватање или превиђање разлике између објашњавања, односно интерпретације неке идеје, и заступања те идеје.… Read More »Реторика: логичке грешке

Иако се реторичка вештина, вештина говорништва, развијала и дефинисала и након Аристотела, ипак је овај грчки филозоф и даље основа свих правила расправљања. Успео је тако јасно и детаљно да опише и објасни многе елементе реторике, да су наредни говорници успевали нове идеје да унесу једино као одговор или критику на оно што је Аристотел утврдио. Циљеви расправљања Зашто се, заправо, расправљамо? Шта је циљ расправљања? Аристотел каже јасно: постоје… Read More »Реторика: основни елементи говорништва

Реч ‘дијалектика’ потиче из старогрчког и значи разговор, расправљање, мада у филозофији задобија различита значења кроз историју. Зачетником се сматра Зенон, Парменидов ученик, који у својим парадоксима поставља основу дијалектике: сукоб два мишљења. У изворном смислу, дакле, дијалектику – као развој мишљења, расправу – имамо сваки пут када наиђемо на став и његову супротност, а морамо да одлучимо који је истинит, односно исправан. Зенонова дијалектика проблем решава једноставно: један став… Read More »Дијалектика и реторика

Након Парменидовог излагања теорије о бићу, ниједан грчки филозоф није могао да остане равнодушан према проблемима и решењима које је овај први логичар покренуо. Међу најпознатијим филозофима периода након Парменида налазе се Емпедокле, Анаксагора и такозвани атомисти. Сви су они покушавали да на неки начин „измире“ Парменидову логику и чулно искуство, незадовољно тако великом провалијом коју је створио између „реалности“ и „чулног искуства“. За савремену науку најзначајнија су учења атомиста… Read More »Проблем истине и привида

Парменидови следбеници и ученици, пре свега Мелис и Зенон, бранили су учење о једном и недељивом бићу и развијали сопствене аргументе са циљем да побију супротне тврдње. Настављајући учитељево интересовање за јасно образлагање, Зенон (такође из Елеје, почетком V века пре нове ере) додатно развија логичку аргументацију, пишући (како се данас претпоставља) четрдесет парадокса – проблемских примера који доказују да је кретање немогуће, да је простор недељив и тако даље.… Read More »Парадокси кретања

Парменид из Елеје (данашња јужна Италија) представља директну супротност претходним филозофима: тамо где Талес, Анаксимандар и Анакисмен истичу да све разлике потичу из јединства, Парменид тврди да разлика уопште нема и да је све увек једно и јединствено; када питагорејци наглашавају значај бројева и тиме дељивост простора, Парменид се противи тврдећи да оно што постоји не може имати делове; коначно, док Хераклит верује да разлике и супротности доводе до мењања… Read More »Проблем бића и кретања

Родом са острва Самос (близу малоазијске обале уз Егејско море, данашња Турска; касније се исељава у град Кротон у јужној Италији, одакле бежи недалеко у град Метапонтум, услед политичког сукоба у Кротону. Живео у другој половини 6. века пре нове ере.), Питагора је један од најутицајнијих грчких филозофа пре Сократа. Први је себе назвао филозофом (љубитељем мудрости, а не просто мудрацем!). Нама је познат и као математичар (по теореми коју… Read More »Проблем мноштва