филозофија

Филозофија: контролни – средњовековна филозофија

Лекције: 1. Однос вере и разума2. Докази постојања Бога3. Проблем зла Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в),– последња три питања захтевају објашњење одређених проблема, аргумената или… Read More »Филозофија: контролни – средњовековна филозофија

Схоластичка филозофија

Средњевековна хришћанска филозофија развијала се, након оснивања Цркве, на различите начине на истоку и на западу. Источна Црква је – у традицији Римског Царства од године – уско била везана за државу и њене потребе, док је Црква на западу, међутим, од самог настанка била одвојена од државе, иако је често пута улазила у државне послове или државни интереси у црквене послове. Са друге стране, цела западна Европа је провела… Read More »Схоластичка филозофија

Проблем зла

У свету је било и има много примера зла: сетимо се само Холокауста или Пол Потових масакра у Камбоџи – људи повређују једни друге из најразноврснијих разлога. Такође, ту је и друга врста зла: природне или такозване метафизичке катастрофе – земљотрес, болест, глад, цунами… Наравно, природне катастрофе имају природне узроке, којима људи могу да допринесу незнањем или намером. ‘Зло’ можда није најбољи појам у овом контексту, јер сугерише да се… Read More »Проблем зла

Докази постојања Бога

Када се филозофи баве питањем постојања Бога, најчешће се ради о анализи разних аргумената за и против. Филозофска анализа захтева вагање логичких поставки, структуре аргумената и њихових последица. Почетак филозофског истраживања постојања Бога јесте доктрина која се назива „теизам“ – уверење да постоји један Бог, који је свемоћан, свезнајућ и суштински ‘добар’, односно доброћудан или сведобар. Такав теизам је хришћански, јудаистички и муслимански. Овде ћемо се ипак бавити хришћанским схватањем… Read More »Докази постојања Бога

Однос вере и разума: гностици и апологети

Хришћанство је, пре свега, систем веровања, и због тога на први поглед може да звучи парадоксално говорити о хришћанској филозофији. Па ипак, у одређеном смислу није тако: иако се ради о веровању, важно је да је веровање уређено у специфичан систем, а систем може рационално да се проучава и доказује, односно оправдава. Управо је то суштина хришћанске филозофије: изналажење рационалног система оправдања за ирационалну или надрационалну веру. Хришћанство покушава да… Read More »Однос вере и разума: гностици и апологети

Одговарање: ППШ IV7

Одговарање почиње 29.11.2019. Групаредни број у дневнику – иницијали 1. група 5. Г. Н. – 13. К. И. – 28. С. А. – 10. Ј. Т. – 2. група:9. Ј. А. – 27. С. Ј. – 7. З. С. – 17. М. П. – 3. група: 15. М. М. – 26. С. Н. – 25. С. Ј. – 23. Р. Н. – 4. група:33. Ш. Л. – 2. Б. М.… Read More »Одговарање: ППШ IV7

Одговарање: ППШ IV5

Одговарање почиње 27.11.2019. Групаредни број у дневнику – иницијали 1. група: 4. Д. А. – 27. Т. А. – 22. Р. Н. – 2. група: 5. И. Н. – 17. П. С. – 16. П. М. – 3. група: 19. Р. С. –

Античка епистемологија

Епистемологија: грана филозофије која се бави објектом и могућношћу сазнања, односно која истражује шта можемо да знамо и како сазнајемо. Ова грана покушава да одреди која су од наших најразноврснијих уверења истинита, односно која одговарају реалности. Шта одликује право знање и како се оно разликује од пуког убеђења? Постоји ли поуздан начин достизања знања, истине, односно разликовања једног ‘знам да…’ од простог ‘чини ми се да…’? Сократ: знање и незнање… Read More »Античка епистемологија

Врлина и добро: хеленистичка учења

Велики антички филозофи, попут Питагоре, Платона и Аристотела, оснивали су школе у којима су е проучавале најзначајније науке и вештине тог периода. Након смрти својих оснивача, ове школе су настављале са даљом специјализацијом знања, услед чега су постале основни центри за стицање свих посебних знања. Са друге стране, Александар Македонски и Римско Царство нарушили су политички живот грчког полиса тако што су га освајањем сјединили са осталим градовима у велика… Read More »Врлина и добро: хеленистичка учења