Misha Mashina

Лекције: 1. Појам 2. Обим и садржај појма; односи међу појмовима 3. Врсте појмова Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в),– последња три питања захтевају објашњење… Read More »Логика: први контролни

У логици је уобичајена подела појмова на: 1. појединачне, посебне и опште, 2. јасне и нејасне, 3. конкретне и апстрактне. Појединачни, посебни и општи појмови С обзиром на степен општости, појмови се деле на појединачне, посебне и опште. Појединачни појмови су они који изражавају суштину једног појединачног предмета. Тако, на пример, ако под именом „Марко Јуније Брут“подразумевамо римског патриција који је живео од 86. до 42. године пре нове ере,… Read More »Врсте појмова

Обим и садржај појма, денотација и конотација Обим појма је скуп појединачних случајева на које се један појам односи. Тако, на пример, обим појма “четвороугао” чине: квадрат, правоугаоник, ромб, ромбоид, трапез, трапезоид и делтоид. Постоје, наравно, и појмови који својим обимом не обухватају ни један реални предмет, попут појмова разних митолошких бића. Садржај  појма чини целокупност карактеристика које одговарају суштинским односима самих предмета.Тако би садржај појма “кисеоник” био: гас без… Read More »Обим и садржај појма; oдноси међу појмовима

Именовањем једне ствари, ситуације или идеје одређеном речју (или низом речи) одређујемо контекст у којем се ствар налази, наша искуства везана за ту ствар, њене карактеристике и тако даље. На пимер, под речју “књига” подразумевамо оно што је истоветно у искуствима различитих људи: да је то предмет сачињен од већег броја повезаних листова хартије на којима су штампаним знацима изражени извесни садржаји људске свести у циљу њиховог преношења другим људима.… Read More »Појам

Често говоримо да је нешто истинито или неистинито, али је врло тешко дефинисати шта један став треба да задовољи да би био истинит. Кроз историју филозофије и посебних наука развијено је много теорија, често међусобно искључивих и супротстављених, а и дан-данас је тешко јасно и прецизно дефинисати услове истинитости. Међутим, постоје четири најчешће прихватане теорије, чија је комбинација основа за рационално тврђење истине: 1) Теорија кореспондентности Прва озбиљна теорија истине,… Read More »Теорије истине

Речено је да се логика бави проучавањем законитости које доводе до истинитог мишљења, односно које омогућавају исправан закључак. Сада је потребно дефинисати појмове који су уско везани са појмом истине. Знање: оправдано истинито веровање Једна од најутицајнијих савремених дефиниција знања каже да је знање оправдано истинито веровање. Погледајмо ближе ове значајне појмове: 1) Знање мора бити оправдано. Није довољно да „лупимо“ или „погодимо“ истину да бисмо рекли да имамо знање.… Read More »Предмет логике: форма и садржај, истинитост и исправност мишљења

Најчешће се каже да је логика наука о законима сазнавања истине. То је, наравно, потребно додатно разјаснити, будући да сваки појам у датој дефиницији носи значајни смисао за разумевање логике. Логика је, прво, наука. То значи да је систематски разрађени систем метода и теорија, који се односи на јасно дефинисан предмет проучавања. Предмет проучавања логике је, наравно, мишљење – односно процес сазнавања и изношења тврдњи. Како систематично приступити самом процесу… Read More »Постанак логике и порекло њеног имена