Misha Mashina

Сви судови се могу поделити на посебне врсте с обзиром на следећих пет суштинских својстава:  1. Сваки суд је или тврђење или порицање. 2. Сваки суд је појединачан, посебан или општи, с обзиром на ступањ општости свог предмета. 3. Сваки суд има одређени састав (структуру) који може бити простији или сложенији. 4. Сваки суд има одређени модалитет (начин важења) према томе да ли изражава само могућност или констатује чињенично стање… Read More »Врсте судова и њихова класификација

Шта је суд Мишљење се не састоји из простог набрајања појмова, већ из њихових веза и односа. Мисаона радња којом се тврди извесна веза два или више појмова зове се суђење, а мисаони облик који се добија као резултат радње суђења јесте суд. Примери судова би били: „Трава је зелена”, „Азот је гас”, „Испаравање воде условљава кишу”, „Нови Сад се налази северно од Београда”. Тек у вези са судом поставља… Read More »Логичке особине суда

Већ је речено да је у филозофији и другим наукама од суштинске важности разумевање појмова. Дакле, потребно је да појмови буду јасни и недвосмислени, односно да их јасно разликујемо од других појмова. Стога је од кључне важности одредити правила дефинисања и класификовања појмова. Појам дефиниције Дефиниција је исказ којим се одређује садржај једног појма. Примери дефиниција: „Троугао је површина ограничена са три праве.” „Филантропија је човекољубље.”  „Школа је установа која… Read More »Дефиниција

Ако је критичко мишљење толико важно, зашто је некритичко мишљење толико уобичајено? Зашто многи људи – укључујући и многе високообразоване и интелигентне – тешко излазе на крај са критичким мишљењем? Разлози су, наравно, врло сложени и испреплетени. Ево листе неких од најуобичајенијих препрека које се постављају пред критичко мишљење: – недостатак релевантних информација – слабе читалачке способности – наклоност (схватањима, особама, итд.) – предрасуде – сујеверје – егоцентризам – социоцентризам… Read More »Препреке за критичко мишљење

Поред тога што је значајно да знамо на шта можемо да се позовемо када доказујемо истинитост својих тврдњи, потребно је да знамо и шта дефинитивно не може да буде основа за прихватање ставова, односно премиса, од којих се крећемо ка закључку. Лако побијање Многе уопштене тврдње могу врло лако да се побију контрапримером. Често се те уопштене тврдње ослањају на неко „сви“ – „сви људи…“, „све жене…“ или „сви Београђани…“… Read More »Премисе: шта не можемо да прихватимо и зашто

Свакодневно наилазимо на мноштво тврдњи – читамо књиге, новине, интернет садржај; разговарамо са другим људима који нам говоре о најразличитијим ситуацијама и проблемима, и нуде сопствено виђење или мишљење о томе шта се дешава. Неке од тих тврдњи морамо да прихватимо – научили смо језик и основне чињенице од родитеља и наставника, и изградили смо слику света или његових делова на основу сопственог искуства током разних разговора, читајући књиге или… Read More »Премисе: шта можемо да прихватимо и зашто

Филозофија је једна врста ситничарења. Међутим, то не значи да је бескорисна наука – она се бави неким од најзначајнијих питања људског постојања. Филозофи ситничаре зато што их занима рационални аргумент којим оправдавамо своје ставове о свету. Филозофи су озбиљни у томе – због тога и инсистирају на детаљима. Људи изводе закључке и заузимају ставове на најразноврсније начине, а неки од тих начина су рационални и имају оправдање, док неки… Read More »Аргумент, премисе и закључак