Misha Mashina

Формуле исказног рачуна могу бити по вољи дуге и имати по вољи велики број исказних променљивих (р, q, r, s, t…) спојених логичким константама (¬, ∧, V, →, ≡). Оне могу сaжeтo изражавати цео један ток размишљања и закључивања. Логичка исправност (логичка истина) тог закључивања може се оценити утврђивањем истиносне вредности формуле. Кад формуле нису превише дуге ,нити број исказних променљивих превелик, истинитосне таблице су најједноставнији метод за утврђивање њихове… Read More »Одређивање истинитосне вредности формула помоћу истинитосних таблица

Негација Негацијом једног исказа помоћу израза „не”, „није” или „нису” добија се други исказ који је лажан ако је првобитан исказ истинит, а истинит ако је првобитан исказ лажан. На пример ако је истинит исказ „Човек је слободно биће”, биће лажан исказ „Човек није слободно биће”. Обратно ако је лажан исказ „Човек је човеку вук” биће истинит исказ „Човек није човеку вук”. Овакав смисао појма негације изразићемо на симболички начин… Read More »Основне истинитосне таблице

У одељку о суду било је речено да је суд „мисао изражена исказом” и да је исказ „смисаона реченица којом се нешто тврди и која зато мора бити истинита или лажна (или имати неку истиносну вредност између несумњиве истине и несумњиве неистине)”. Када се у једном простом исказу апстрахује садржај, када се он третира као једна нерашчлањена целина, он се може представити једним симболом — формулом која има једно једино… Read More »Рачун исказа