Misha Mashina

Лекције: 3.2. Непосредно закључивање по опозицији3.3. Закључивање по аналогији3.4. Индуктивно закључивање Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в), само један од одговорра је тачан,– последња три питања… Прочитај више »Логика – контролни: закључивање

Опште карактеристике индукције Индукција је закључивање које полази од извесних појединачних или посебних чињеница, а у закључку утврђује један општи суд. Другим речима, на основу тога што појединачни чланови једне врсте имају нека општа својства или стоје у неком општем односу, закључује се да и врста као целина има то својство или стоји у том односу. На пример: Механичке појаве су појаве механичког кретања чврстих, течних и гасовитих тела. Акустичне… Прочитај више »Индуктивно закључивање

Закључивање по аналогији је један од најчешћих облика закључивања у свакодневном животу, који се и у науци често примењује и даје плодне резултате. Аналогија, иначе, значи сличност. Извести један закључак по аналогији значи закључити на основу тога што су нека два предмета (или врсте предмета) слична у неким особинама да морају бити слична и у некој другој особини. Тако, на пример, дете које је оса ујела боји се и бубамаре… Прочитај више »Закључивање по аналогији

Међу различитим могућим облицима једног суда постоје одређени односи и правила која регулишу како се из једног облика може добити неки други исте или промењене истинитосне вредности. Код закључивања по опозицији ова промена облика се састоји искључиво у мењању степена општости или квалитета суда (тврдња може постати негирање и обрнуто). Распоред појмова у суду се при том не мења. Како се непосредно закључивање по опозицији врши искључиво са предикативним судовима,… Прочитај више »Непосредно закључивање по опозицији

Шта је закључивање И појам и суд су само елементи мишљења, а произвољно низање појмова још увек не представља мишљење. Повезивање појмова мора да задовољи одређене услове да би давало ставове, а још строжије услове да би довело до судова – па чак и прозвољно низање судова, чак и истинитих или смислених, није довољно да би мишљење било названо логичким. Логички исправно мишљење претпоставља повезивање судова које води извесном новом… Прочитај више »Закључивање