У логици је уобичајена подела појмова на:
1. појединачне, посебне и опште,
2. јасне и нејасне,
3. конкретне и апстрактне.
Појединачни, посебни и општи појмови
С обзиром на степен општости, појмови се деле на појединачне, посебне и опште.
Појединачни појмови су они који изражавају суштину једног појединачног предмета. Тако, на пример, ако под именом „Марко Јуније Брут“подразумевамо римског патриција који је живео од 86. до 42. године пре нове ере, који се одликовао изванредно чврстим карактером и принципијелношћу, који је ради одбране римске демократије учествовао као једна од руководећих личности у завери против Цезара (којег је иначе лично волео и дивио му се), који је затим водио грађански рат против Марка Антонија и Октавијана и после изгубљене битке код Филипа извршио самоубиство, може се рећи да имамо приближно тачан појам о Бруту.
Општи појмови су они који одражавају суштинска својства већих или мањих група предмета. Постоји читава хијерархија општих појмова, већ према степену општости. На пример, општи појам у односу на појединачни појам Брут био би римски патриције из I века п.н.е. Од овога би још општији појам био римски патриције, од овога Римљанин, затим редом Европљанин – човек – сисар – кичмењак – живо биће – биће.
Ако се у оваквом једном низу зауставимо на ма којем одређеном појму, све оне који су мање општи од њега, сматраћемо посебним, док ће сви они који су вишег степена општости бити сматрани општим.
Јасни и нејасни појмови
Сматра се обично да су јасни они појмови код којих смо у стању да тачно одредимо све оне појединачне предмете који су обухваћени њиховим обимом. Тако нам је појам „халогени елементи“ јасан када знамо да у чега улазе флуор, хлор, бром и јод, и када смо за сваки хемијски елемент у стању да оценимо да ли спада у халогене елементе или не спада.
Насупрот томе, нејасни појмови би били они чији нам је обим недовољно одређен, тако да нисмо увек у стању да одлучимо да ли он обухвата или не обухвата неки предмет. На пример, кад се планета Венера убраја у звезде (звезда Даница, Вечерњача, Зорњача) показује се одсуство јасног појма и о звездама и о планети Венера.
Апстрактни и конкретни појмови
Латински abstractum значи оно што је одвојено, отргнуто, док concretum значи оно што је састављено, окупљено. Видели смо, док смо говорили о образовању појмова, да сваки појам уопште настаје радњом апстраховања, којом се извесне особине реалних предмета издвајају од других, па се једне задржавају у свести, док се друге занемарују. У ком смислу се онда може правити разлика између апстрактних и конкретних појмова, кад су сви појмови до извесне мере апстрактни самим тим што су појмови?
Апстрактни појмови су они чији садржај чине опште карактеристике издвојене од свих специфичних и индивидуалних начина испољавања ових општих одлика. Појам „еколошке државе“ је на пример апстрактан јер садржи само општу идеју неке будуће државе у којој ће еколошки проблеми бити решени. Таква држава још нигде не постоји. Према томе, немамо пред собом у стварности различите специфичне случајеве земаља у којима је држава систематски уклонила све облике загађења и исцрпљивања залиха природне средине. Зато нам је појам „еколошке државе“ апстрактан.
Конкретни појмови су, напротив, они чији садржај чине такве опште карактеристике које су обогаћене различитим специфичним обележјима. За разлику од појма „еколошке државе“, појам „еколошка опсаност“ је у великој мери конкретан. Не само да су нам познате опште тенденције које чине еколошку опасност: загађење ваздуха, земље и воде, ерозија земљишта, ишчезавање шума, претварање плодне земље у пустињу, исцрпљивање природних ресурса, нарочито енергетски, итд. – већ су нам поунати и специфични подаци о томе како се ове опште тенденције остварују у појединим земљама. У оној мери у којој смо упознати с тим подацима наш појам „еколошке опасности“ је конкретан.