Реторика: логичке грешке

  • by

Једно од најефикаснијих оружја у расправама и говорима је препознавање логичких грешака које прави друга страна. Овде ћемо се позабавити најчешћим грешкама, будући да је њихово препознавање значајно за развој критичког мишљења. Ове грешке се појављују свуда – у политичким говорима, у изношењу вести које су наводно „објективне“, у наговарању на неку активност итд.

Ђавољи адвокат

Несхватање или превиђање разлике између објашњавања, односно интерпретације неке идеје, и заступања те идеје. Назив потиче од католичке праксе да један званични представник цркве износи аргументе против проглашења некога за свеца; односно, покушава да оспори разлоге који се износе у корист проглашења свеца. Неупућени народ је често сматрао да овај званичник заиста верује у оно што говори, тј. да заиста заступа изнете ставове. Другим речима, ако неко прича о непопуларним или тешко прихватљивим идејама, нарочито када о њима расправља, када их истражује, неуки често сматрају да он те идеје промовише.

На пример: Читамо у новинама о адвокату који брани окорелог криминалца и тајкуна, па закључујемо да адвокат сматра да тајкун није крив!

Како избећи грешку: јасно разликовати објашњење и анализу од прихватања и пропагирања, односно – помно слушати саговорника и не претпостављати оно што није речено.

Аргумент из незнања

У овом случају тврдимо да је недостатак доказа за један став у исто време доказ неког другог, њему супротног става. Ову логичку грешку налазимо у два облика: 1) када тврдимо да је нешто истинито само зато што не можемо да докажемо да је неистинито, односно 2) када тврдимо да је нешто неистинито само зато што не можемо да докажемо да је истинито.

На пример: Нема доказа да ванземаљци не постоје, дакле – сигурно постоје! Или: Нема доказа да ванземаљци постоје, дакле – сигурно не постоје!

Како избећи грешку: бити свестан да тренутно незнање или немогућност достизања знања о некој ствари или ставу није доказ неистинитости тог става.

Позивање на последице

Истицањем да је последица неприхватљива, одбацујемо неку идеју. Другим речима, не бавимо се анализом саме идеје (става), већ се водимо очекивањем добрих или лоших последица прихватања те идеје. Основни облик је: ако прихватимо А долази до добрих (пожељних) последица, дакле – А је истинито. Или: ако прихватимо А долази до лоших (непожељних) последица, дакле – А је неистинито.

На пример: Ако је загађење стварно толико високо, онда не би требало више да се возимо аутомобилима, дакле – загађење није толико високо! (Прећутна претпоставка: Мени је задовољство да се возим, и то не желим да изгубим!)

Како избећи грешку: бити свестан да истинитост једног става не зависи од наших субјективних ставова шта је пожељно, а шта не.

Аргумент батине

Аргумент батине, или позивање на силу, препознаћемо у ситуацијама када нам се скреће пажња на непријатне последице уколико не урадимо шта нам се сугерише. Личи на „позивање на последице“, али се односи на одлуку (а не пуки став) и садржи претњу.

На пример: Ако не гласамо за Мирка Мирковића, ови ће нам смањити плате! Или: Боље ти је да не штрајкујеш, можеш да добијеш отказ!

Како избећи грешку: бити свестан да претња силом не доказује истинитост или исправност става или поступка.

Напад на личност (Argumentum ad homine)

Сваки пут када нападамо или бранимо нечију личност, а не аргумент који износи, ради се о овој врсти грешке. Дакле, грешка увек има форму: 1) Особа А тврди Б. Особи А можемо нешто да приговоримо. Дакле, Б није истинито, или 2) Особа А тврди Б. Особи А немамо шта да приговоримо. Дакле, Б је истинито.

На пример: Шта ти знаш, још си млад! Или: Кажеш да није здраво пушити, а ти си пушач!

 Како избећи грешку: указати на чињеницу да особине личности не одређују истинитост онога што говори.

Аргумент из општег слагања

Грешка настаје када за нешто тврдимо да је истинито само зато што много људи сматра да је истинито, односно да је неистинито ако то већина сматра неистинитим. Иако може да садржи општеприхваћене „истине“ или предрасуде, овај аргумент нема снагу доказа.

На пример: Сви народи у предању помињу велики потоп. Дакле, велики потоп се заиста десио. Или: Сви ученици овог одељења се слажу да нас наставник XYZ мрзи. Дакле, он нас заиста мрзи!

Како избећи грешку: указати на чињеницу да лично искуство није довољно добар доказ, све и да сви имамо исто искуство; позвати се на општеприхваћене неистине неког историјског периода.

Афирмативни закључак из негативних премиса

Ова класична логичка грешка настаје када из две негативне тврдње закључујемо да појава нешто садржи, да има неку карактеристику. Другим речима, када тврдимо нешто следеће форме: А није Б. Б није В. Дакле, А није В.

На пример: Петар није богат. Богати људи нису великодушни. Дакле, Петар јесте великодушан. Или: Ивана не воли турбофолк. Турбофолк није за смарање, већ за забаву. Дакле, Ивана не воли да се забавља.

Како избећи грешку: показати да Б није нужно повезано са В; односно да за А може да важи В, чак и када за А не важи Б.

Позивање на небитне разлоге

Грешка настаје када побијамо аргумент који није наведен, односно који је небитан за ситуацију, а занемарујемо аргумент који је од суштинског значаја. Ове грешке настају и свесно и несвесно, али су и даље грешке.

На пример: Зашто да платим казну због непрописног паркирања, кад на улици све врви од криминалаца? Нека се полиција бави њима, а не поштеним грађанима! Или: А што баш мене прозивате да одговарам, када и Јован и Огњен све време причају!?

Како избећи грешку: увек имати у виду о чему се говори, односно не скретати тему и не уводити питања која нису у директној вези са проблемом о којем расправљамо.

Недопуштена замена (конверзија)

Настаје када елементима универзалног суда или тврдње заменимо меса. Универзални суд има овлик „Сви А су Б“, а грешка настаје када тврдимо да из тога следи: „Сви Б су А“.

На пример: Сви комунисти су атеисти. Дакле, сви атеисти су комунисти. Или: Сви моји другови су навијачи ‘Звезде’. Дакле, сви навијачи ‘Звезде’ су моји другови.

Како избећи грешку: приметити да универзални судови не могу тек тако да се изокрену – исправно је једино тврдити „неки Б су А“, јер је увек могуће замислити и Б који немају каратеристику А.

Клизава стрмина

Неоправдано позивање на могућеност да ће један догађај или тренд изазвати други са крајње непоижењним последицама. Или: да би се показало да је тврдња А неприхватљива, показује се да их ње следи низ неприхватљивих догађаја, односно последица.

На пример: Ако пустим тебе са часа, онда морам и остале. Дакле, не може! Или: Дозвољавање абортуса у неким случајевима довешће до тога да жене абортирају кад ког желе, односно да неће више бити деце!

Како избећи грешку: потребно је показати да непожељни исход не мора да следи из тврдње коју саговорник оповргава, односно да не постоји нужна веза.

Нагодба са савешћу

Позивање на околности иза којих се кријемо да бисмо оправдали неку погрешну или неморалну одлуку; представља један од многих облика избегавања одговорности.

На пример: Зашто неоправдани? Јесам закаснио, али само 10 минута, дакле био сам на часу! Или: Јесте, гласао сам, али тек у 19:45!

Како избећи грешку: преузети одговорност за своје поступке, или поступати само онако како нам савест налаже, без изговора. Или, једноставно, признати грешку или повреду неког правила.

Недопуштени већи / недопуштени мањи

Ради се о формалним логичким грешкама, које настају када се обим појма из премиса мења у закључку. У случају „недопуштеног већег“, појам у закључку има шири обим од истог појма у премисама. У случају „недопуштеног мањег“, појам у закључку има ужи обим од истог појма у премисама.

На пример: Сви комунисти су левичари. Ниједан конзервативац није комуниста. Дакле, ниједан конзервативац није левичар („недопуштени већи“). Односно: Сви сликари воле слободан живот. Ниједан љубитељ слободног живота није одговоран човек. Зато су сви сликари неодговорни („недопуштени мањи“).

Како избећи грешке: у оба случаја потребно је да будемо свесни да ако се нешто односи на неке чланове једне класе, не значи да се односи на све чланове.

Кружни доказ

Ова грешка настаје када претпостављамо оно што тек треба да докажемо, односно када се већ у самој премиси претпоставља да је закључак исправан. Форма: Б је доказано ако важи А, а за А је такође потребно навести доказ, те се наводи – Б!

На пример: Бог постоји, зато што је свет савршено уређен; а савршено је уређен зато што га је створио Бог. Или: Зоран је крив, веруј ми. Ти знаш да ја никад не лажем, па не лажем ни сад.

Како избећи грешку: укажи на проблематичност премисе која се унапред сматра истинитом, а коју је заправо потребно доказати.

Потврђивање консеквенса (последице)

Ова грешка је прилично честа: настаје када наша тврдња има облик „Ако А онда Б. Б. Дакле А.“. Другим речима, тврди се да одређена последица (Б) може имати само један узрок (А) и ниједан други.

На пример: Ако је Јована научила све напамет, добиће петицу. Јована је добила петицу. Дакле, научила је све напамет. Или: Ако неко стално ремети часове, имаће смањену оцену из владања. Јован има смањену оцену из владања. Дакле, Јован стално ремети часове.

Како избећи грешку: показати да закључак (Б) може бити последица и неког другог узрока, не само наведеног (А).

Негација антецеденса (претходног)

Када тврдимо да између два појма или појаве постоји таква узрочно-последична веза, да једно претходно нужно узрокује наредно. Ова грешка има облик: „Ако А онда Б. Не А. Дакле, не Б.“.

На пример: Рекао је да ће купити пљеску ако му даш паре. ниси му дао паре. Према томе, неће купити пљеску. Или: Ако се сетим, назваћу те. Нисам те назвао, дакле – нисам се сетио!

Како избећи грешку: потребно је показати да последица (Б) може да настане чак и ако се не догоди претходно поменуто (А). Односно: нешто друго може да буде узрок настанка Б.

После тога, дакле због тога

Грешка настаје када сматрамо да је временски след две појаве заправо доказ њихове узрочно-последичне везе, односно када појаву која претходи сматрамо узроком оне која се потом десила.

На пример: Недостаје нам 1000 динара у соби, а он је последњи изашао из собе. Дакле, мора бити да их је он узео! Или: Ја сам само рекао Мити да ми врати свеску, а наставник ме прозвао. Дакле, прозвао ме је зато што сам тражио од Мите свеску!

Како избећи грешку: грешку ћемо избећи ако покажемо да је однос случајан, тј. да последица можда има неки други узрок, односно да би наступила и када поменутог узрока не би било.

Лажна дилема

Грешка је, заправо, у ставу да увек можемо да бирамо једино између две опције, односно да је избор увек сужен на црно или бело, добро или лоше, и слично. Ове грешке спречавају рационалну комуникацију и аргументацију.

На пример: Или сте са нама, или сте против нас! Или: Или си православац, или ниси Србин!

Како избећи грешку: морамо да препознамо да поред понуђених постоје и друге опције.

Аргумент из милосрђа (патетисање)

Када захтевамо да се саговорник сложи са нама зато што нам није лако; да занемари аргументе и логику и поведе се осећањима према нама.

На пример: Дајте ми двојку, учио сам целу ноћ! Или: Да бих дошао на време на час, морао бих да устанем у пола шест!

Како избећи грешку: скренути пажњу саговорнику да ваше разумевање његовог стања не значи да ћете прихватити недостатак аргумената или доказа за његову тврдњу.

Leave a Reply