Логика

Поред тога што је значајно да знамо на шта можемо да се позовемо када доказујемо истинитост својих тврдњи, потребно је да знамо и шта дефинитивно не може да буде основа за прихватање ставова, односно премиса, од којих се крећемо ка закључку. Лако побијање Многе уопштене тврдње могу врло лако да се побију контрапримером. Често се те уопштене тврдње ослањају на неко „сви“ – „сви људи…“, „све жене…“ или „сви Београђани…“… Read More »Премисе: шта не можемо да прихватимо и зашто

Свакодневно наилазимо на мноштво тврдњи – читамо књиге, новине, интернет садржај; разговарамо са другим људима који нам говоре о најразличитијим ситуацијама и проблемима, и нуде сопствено виђење или мишљење о томе шта се дешава. Неке од тих тврдњи морамо да прихватимо – научили смо језик и основне чињенице од родитеља и наставника, и изградили смо слику света или његових делова на основу сопственог искуства током разних разговора, читајући књиге или… Read More »Премисе: шта можемо да прихватимо и зашто

Филозофија је једна врста ситничарења. Међутим, то не значи да је бескорисна наука – она се бави неким од најзначајнијих питања људског постојања. Филозофи ситничаре зато што их занима рационални аргумент којим оправдавамо своје ставове о свету. Филозофи су озбиљни у томе – због тога и инсистирају на детаљима. Људи изводе закључке и заузимају ставове на најразноврсније начине, а неки од тих начина су рационални и имају оправдање, док неки… Read More »Аргумент, премисе и закључак

Метод закључивања на који се у свакодневном размишљању највише ослањамо јесте аналогија. Аналогија, реч грчког порекла, значи „сличност“. Дакле, закључивање по аналогији јесте закључивање по сличности: извођење једног закључка по аналогији значи да два предмета или појаве поредимо на основу неких сличних особина, и због тога трдимо да морају бити слични и по некој другој особини. Основни, односно најчешћи облик закључивања по аналогији је: „као што је X, тако је… Read More »Аналогија

Обе методе закључивања имају мноштво посебних случајева и специфичних правила, али је нама за сада важно једино да разликујемо њихове основне карактеристике како бисмо у логици и филозофским аргументима могли да препознамо њихову употребу. Оба начина закључивања развијају се већ од Парменида, али им од свих античких мислилаца Аристотел придаје нарочиту пажњу и систематично развија. Дедукција Најједноставније речено, дедукција је процес закључивања који креће од општих ставова (премиса) и иде… Read More »Индукција и дедукција

Лекције: 1. Појам 2. Обим и садржај појма; односи међу појмовима 3. Врсте појмова Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в),– последња три питања захтевају објашњење… Read More »Логика: први контролни

У логици је уобичајена подела појмова на: 1. појединачне, посебне и опште, 2. јасне и нејасне, 3. конкретне и апстрактне. Појединачни, посебни и општи појмови С обзиром на степен општости, појмови се деле на појединачне, посебне и опште. Појединачни појмови су они који изражавају суштину једног појединачног предмета. Тако, на пример, ако под именом „Марко Јуније Брут“подразумевамо римског патриција који је живео од 86. до 42. године пре нове ере,… Read More »Врсте појмова

Обим и садржај појма, денотација и конотација Обим појма је скуп појединачних случајева на које се један појам односи. Тако, на пример, обим појма “четвороугао” чине: квадрат, правоугаоник, ромб, ромбоид, трапез, трапезоид и делтоид. Постоје, наравно, и појмови који својим обимом не обухватају ни један реални предмет, попут појмова разних митолошких бића. Садржај  појма чини целокупност карактеристика које одговарају суштинским односима самих предмета.Тако би садржај појма “кисеоник” био: гас без… Read More »Обим и садржај појма; oдноси међу појмовима

Именовањем једне ствари, ситуације или идеје одређеном речју (или низом речи) одређујемо контекст у којем се ствар налази, наша искуства везана за ту ствар, њене карактеристике и тако даље. На пимер, под речју “књига” подразумевамо оно што је истоветно у искуствима различитих људи: да је то предмет сачињен од већег броја повезаних листова хартије на којима су штампаним знацима изражени извесни садржаји људске свести у циљу њиховог преношења другим људима.… Read More »Појам

Често говоримо да је нешто истинито или неистинито, али је врло тешко дефинисати шта један став треба да задовољи да би био истинит. Кроз историју филозофије и посебних наука развијено је много теорија, често међусобно искључивих и супротстављених, а и дан-данас је тешко јасно и прецизно дефинисати услове истинитости. Међутим, постоје четири најчешће прихватане теорије, чија је комбинација основа за рационално тврђење истине: 1) Теорија кореспондентности Прва озбиљна теорија истине,… Read More »Теорије истине