филозофија

Филозофија – контролни: Платон и Аристотел

Лекције: 2.11. Метафизичко одређење стварности2.12. Политичке идеје античке Грчке Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в),– последња три питања захтевају објашњење одређених проблема, аргумената или метода,… Прочитај више »Филозофија – контролни: Платон и Аристотел

Емпиризам

Декарт је био рационалиста јер је – као и Парменид – тврдио да нам није потребно да се бавимо истраживањем материјалног света, природе, односно онога што можемо чулима да опазимо, да бисмо дошли до истине. Са друге стране, као и Платон, сматрао је да опште идеје, односно оно што је најреалније и несумњиво, постоји независно од материјалног света. За разлику од таквог приступа, од XVI до XVIII века јављају се… Прочитај више »Емпиризам

Рационализам

Поред ширег значења појма, „рационализам“ се у новијим филозофским списима најчешће везује за позиције седамнаестовековних филозофа Декарта, Спинозе и Лајбница. Ови мислиоци се најчешће називају и континенталним рационалистима – насупрот такозваним британским емпиристима: Локу, Берклију и Хјуму. Ови континентални рационалисти сматрају да је могућ неемпиријски (без чулног искуства) рационални приступ истини о свету, и дају привилегију разуму у односу на чула. Такође, привлачи их математика као модел сазнања. Међутим, сваки… Прочитај више »Рационализам

Епистемолошки проблеми

Епистемологија, као филозофска дисциплина, бави се неким од најзначајнијих филозофских питања, наиме: да ли је могуће имати знање, да ли нам разум даје сазнање о свету независно од искуства, и да ли наше знање представља свет онаквим какав заиста јесте? Будући да на ова питања филозофи различито одговарају, унутар епистемологије имамо и посебне правце, односно филозофске школе. Овде ћемо укратко представити најутицајније епистемолошке правце, са нагласком на рационализму и емпиризму,… Прочитај више »Епистемолошки проблеми

Филозофија: контролни – средњовековна филозофија

Лекције: 1. Однос вере и разума2. Докази постојања Бога3. Проблем зла Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в),– последња три питања захтевају објашњење одређених проблема, аргумената или… Прочитај више »Филозофија: контролни – средњовековна филозофија

Схоластичка филозофија

Средњевековна хришћанска филозофија развијала се, након оснивања Цркве, на различите начине на истоку и на западу. Источна Црква је – у традицији Римског Царства од године – уско била везана за државу и њене потребе, док је Црква на западу, међутим, од самог настанка била одвојена од државе, иако је често пута улазила у државне послове или државни интереси у црквене послове. Са друге стране, цела западна Европа је провела… Прочитај више »Схоластичка филозофија