филозофија

Кантово схватање морала

Шта ће се научити:1) значај рационалног и слободног избора правила понашања,2) смисао дужности и општег моралног закона,3) неки кључни филозофски и научни појмови. Проблеми на које се односи садржај лекције:1) извор моралности,2) аргументи у процењивању моралности поступака. Општост и нужност Као и у домену сазнања, тако и у домену морала владају иста правила општости и нужности. Након што је показао како наша свест (ум и разум) садрже априорне форме које… Read More »Кантово схватање морала

Кантова револуција у филозофији

Шта ће се научити:1) ограничења рационализма и емпиризма у схватањупозиције човека у односу на свет око њега,2) промена у разумевању начина нашег сазнавања света,3) неки кључни филозофски и научни појмови. Проблеми на које се односи садржај лекције:1) да ли наша свест мења садржај опажаја?2) да ли је могуће спознати свет какав заиста јесте?3) да ли је метафизика могућа? Кантов циљ у критичкој филозофији је био да учини филозофију – научном.… Read More »Кантова револуција у филозофији

Филозофија – контролни: Платон и Аристотел

Лекције: 2.11. Метафизичко одређење стварности2.12. Политичке идеје античке Грчке Форма контролног: 1. Контролни садржи 9 питања, подељених по тежини у 3 групе:– прва 3 питања износе тврдњу и потребно је заокружити ДА ако је тврдња тачна, односно НЕ ако је нетачна,– друга 3 питања нуде три могућа одговора, и потребно је заокружити један од три понуђена одговора (под а, б или в),– последња три питања захтевају објашњење одређених проблема, аргумената или метода,… Read More »Филозофија – контролни: Платон и Аристотел

Емпиризам

Декарт је био рационалиста јер је – као и Парменид – тврдио да нам није потребно да се бавимо истраживањем материјалног света, природе, односно онога што можемо чулима да опазимо, да бисмо дошли до истине. Са друге стране, као и Платон, сматрао је да опште идеје, односно оно што је најреалније и несумњиво, постоји независно од материјалног света. За разлику од таквог приступа, од XVI до XVIII века јављају се… Read More »Емпиризам

Рационализам

Поред ширег значења појма, „рационализам“ се у новијим филозофским списима најчешће везује за позиције седамнаестовековних филозофа Декарта, Спинозе и Лајбница. Ови мислиоци се најчешће називају и континенталним рационалистима – насупрот такозваним британским емпиристима: Локу, Берклију и Хјуму. Ови континентални рационалисти сматрају да је могућ неемпиријски (без чулног искуства) рационални приступ истини о свету, и дају привилегију разуму у односу на чула. Такође, привлачи их математика као модел сазнања. Међутим, сваки… Read More »Рационализам

Епистемолошки проблеми

Епистемологија, као филозофска дисциплина, бави се неким од најзначајнијих филозофских питања, наиме: да ли је могуће имати знање, да ли нам разум даје сазнање о свету независно од искуства, и да ли наше знање представља свет онаквим какав заиста јесте? Будући да на ова питања филозофи различито одговарају, унутар епистемологије имамо и посебне правце, односно филозофске школе. Овде ћемо укратко представити најутицајније епистемолошке правце, са нагласком на рационализму и емпиризму,… Read More »Епистемолошки проблеми